Prirodni izvori ugrožavanja bezbednosti 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Pravni fakultet, Novi Sad

SEMINARSKI RAD
Prirodni izvori ugrozavanja bezbednosti
Uvod
Pojave ugrozavanja bezbednosti prirodnog porekla nazivaju se jos i elementarnim nepogodama. Ove pojave su,nacelo, polimorfnog karaktera (dve pojave istog porekla i inteziteta najcesce stvaraju razlicite ukupne posledice), prati ih fenomen paralelizma (pogadja samo oderdjene geoprostorne zone u kojima bitno menja uslove zivota i zivotne sredine) i specificnih, najcesce masovnih posledica (socijalne, zdravstvene, materijalne i ekoloske).
Sve prirodne-elementarne opasnosti mogu da se podele na:
-seizmoloske opasnosti, koje su posledice direktnih promena strukture zemljine kore i tla. One se manifestuju kao:
zemljotresi, tj. podrhtavanje tla koje za posledicu ima (potencijalnu, delimicnu ili potpunu) destrukciju svega sto se nalazi na povrsini zemljista i ispod njega (ljudi, gradjevinske infrastrukture, prirodnih objekata, biljnog i zivotinjskog sveta). U svetu se godisnje registruje oko sto hiljada potresa. Procenjuje se da je u proslom veku do dva miliona ljudi u svetu stradalo od posledica zemljotresa. Mogu da budu prirodni i vestacki izazvani. Prirodni su tektonski zemljotresi (pokret zemljine kore), vulkanski zemljotresi, urvinski zemljotresi (odronjavanjem velikih masa zemljine kore sa svodova ili strana prostaranih podzemnih supljina ili pecina) i dubinski zemljotresi (zarista su ima duboko iznad donje granice cvrste zemljine kore-trista do sedamsto kilometara). Vestacke zemljotrese izaziva covek svojim nekontrolisanim zahvatima. Mogu da budu tehnoizostaticki (izazvani gradnjom velikih hidrosistema, intezivnom eksploatacijom nafte i fluida), tehnovaridenski (usled vadjenja velikih kolicina ruda bez zasipanja) i tehnoseizmicki (usled veoma jakih eksplozija, npr., nuklearnih proba). Zemljotresi, najcesce dubinski, izazivaju cunamije, velike rusilacke talase na okeanima i u moru;
klizista, odnosno pomeranje velikih kolicina zemljista i ogromnih masa stena na vecoj povrsini. Nastaju zbog promene napona u tlu usled oscilacija podzemnih voda ili smanjenja otpornosti tla na smicanje zbog promene njihove gustine i vlaznosti slojeva. Poznati su brojni primeri klizista u svetu koji su uzrokovali masovne ljudske gubitke i materijalnu stetu;
atmosferske-meteoroloske nepogode, odnosno prirodni ekstremi koji usled osetljivosti urbanih sredina i prirodnih potencijala ozbiljno ugrozavaju ljudski zivot i uzrokuju velike stete. Rec je o orkanskim udarima vetra, gradu, intezivnim elektricnim praznjenjima, izvaredno velikim kolicinama kise, izvaredno visokim sneznim pokrivacima, jakim maglama, jakim inverzijama, poledicama;
hidrosferske nepogode, tj. razne destrukcije koje izaziva voda. Mnifestuju se kao poplave (prelivanje vode izvan prirodnih ili vestackih granica, odnosno nemogucnost prirodnog zadrzavanja ili infiltracije dotoka vode) koje nastaju usled padavina, pojava leda ne rekama, vodostaja, klizista, rusenja brana na akumulacijama itd. i
biosferske nepogode, odnosno nanosenje velikih steta ljudima i drugim zivim organizmima- predstavnicima biljnog i zivotinjskog sveta, usled grubog narusavanja zivotnih uslova ili zbog pojave zaraznih bolesti sisrih razmera. Manifestuju se kao:
epidemije, tj. porast oboljenja uzrokovanih zaraznim bolestima, neoubicajenih po broju slucajeva, vremenu, mestu i zahvacenom stanovnistvu, zatim neuobicajeno povecanje oboljenja sa komplikacijama ili smrtnim ishodom, pojava novih bolesti ili bolesti koje se dugo nisu pojavljivale, ili pojava veceg broja oboljenja ciji je uzrok nepoznat. Postaju elementarna nepogoda kada dovedu do poremecaja u funkcionisanju zivotnih aktivnosti i delatnosti;

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]